Prirodni lek za lečenje reumatoidnog artritisa

Pčelinji otrov stvaraju dve žlezde koje su povezane sa aparatom za ubadanje kod radilica.

Kako pčela stari, količina otrova se smanjuje.

Kada pčela ubode, ona ne ubrizga svih 0,15- 0,30 mg otrova, osim kad ubode kožu koja je debljine kao naša, pri čemu ona gubi ceo ubodni aparat zajedno sa nervima.

Pčelinji otrov se koristi u malim dozama, ali je odlična prirodna supstanca koja pomaže kod raznih bolesti.

To je bistra, vodena tečnost bez mirisa.

Kada dođe u dodir sa sluzokožom ili očima izaziva pečenje i iritaciju.

Otrov sadrži niz isparljivih jedinjenja koja se mogu lako izgubiti tokom sakupljanja.

U njemu se nalazi preko 18 farmakološki aktivnih sastojaka.

Njegova terapijska vrednost je bila poznata mnogim drevnim civilizacijama.

Pčelinji otrov se dobro pokazao u lečenju reumatoidnog artritisa još od vremena antičkog Egipta, Grčke i Kine, a upotrebljavan je i za poboljšanje cirkulacije, kao i u terapiji akni i raka kože.

Verovanje da pčelari nikada ne oboljevaju od reumatizma postojalo je kod nekih lekara homeopata i drugih terapeuta tokom 19. veka, a nastalo je u Evropi i Americi pod uticajem male grupe individualaca koji su se zvali „praktičari apiterapije“.

Pčelinji otrov se koristio u Orijentalnoj medicini za ublažavanje bolova i za lečenje hroničnih zapaljenskih bolesti kao što je reumatoidni artritis.

Međutim, na Zapadu to dugo nije bilo prepoznato kao nešto značajno.

Sredinom 20. veka naučnici počinju da otkrivaju i druge indikacije za primenu pčelinjeg otrova, kao što su autoimune bolesti, pre svega multipla skleroza.

Na osnovu značajnih kliničkih istraživanja, pčelinji otrov je odobren od Američke agencije za hranu i lekove za široku primenu, te su farmaceutske kompanije započele industrijsku proizvodnju i distribuciju širom sveta.

Danas možemo naći mnoštvo različitih preparata na bazi pčelinjeg otrova, pre svega u obliku krema i masti.